U arhitekturi, zidna obloga je obloga zidova, plafona, vrata i nameštaja panelima drveta. obloge su odličan način za dodavanje karaktera enterijeru i podjednako dobro mogu da oplemene i tradicionalne i modern prostore. Zidne obloge dobro su rešenje u većini prostorija i mogu se napraviti od raznih materijala i imaju različite oblike završnih obrada.
KRATKA ISTORIJA ZIDNIH OBLOGA
Drvene zidne obloge datiraju još iz vremena antike. Prvobitno su imale praktičnu namenu, koristile su se za toplotnu izolaciju, da zaštite prostor od hladnoće i vlage, no, skoro istovremeno je prepoznata i njihova estetska primena. Jednostavna vertikalna daska bila je u upotrebi do trinaestog veka. Uokvireni paneli, tip koji danas poznajemo, datira iz četrnaestog veka.
Tokom petnaestog veka u nekim zemljama Evrope mogu se videti veoma estetski složeni rezbaren paneli, uključujući i majstorski urađene hrastove platnene ploče koje su podsećale na presavijenu draperiju. Tokom 16. veka bili su moderni mali kvadratni paneli.
Nakon ovog perioda paneli su sve većih dimenzija i jednostavniji, u skladu sa 17-vekovnom ideologijom protestantske skronosti I svedenosti. Bili su postavljeni u klasičnim proporcijama i često su bili napravljeni od borovog drveta i farbani su da se uklope u okruženje. U tom periodu je prvi put uvedena niska oplata, koja se sada naziva zidna obloga.
Tokom Viktorijanska ere, odnosno romantičarskog perioda 19. veka zidne obloge se retko mogu videti , taj period karakterišu tapete na zidovima koje su postale popularne. Kada ih ima to su uglavnom drvene obloge visine tri četvrtine zida i svedenog oblika. Dvadeseti vek u zidnom oblogama donosi jednostavna obloge od šperploče od poda do plafona koje se mogu naći u modernističkim kućama koje su dizajnirali I slavni arhitekti kao Miz Van De Roe, Frenk Lojd Rajt I drugi arhitekti čija estetika pre svega nastojida napravi humanije unutrašnje enterijere a koju karakteriše baš ta monumentalnost kvalitetnog drveta jednostavnih formi.
VRSTE ZIDNE OBLOGE
Tokom istorije, zidne obloge u obično su bile napravljene od hrasta ili bora, jer je snabdevanje drvetom bilo ograničeno. Danas već je moguće obložiti zidove raznim vrstama drveta iz celog sveta, kao i proizvedenim pločama od drveta kao što je, npr. šperploča.
Neka od arhitektonskih pravila za izbor vrste drveta odnose se pre svega na estetsko uklapanje u stil gradnje, usklađivanje sa stolarijom, nameštajem. Danas je hrast klasičan izbor ali u kućama iz ranijeg perioda, iz 19. veka mogu se naći i mahagonij, tikovinu ili orah.
Naravno, ako farbate panele, nema potrebe da kupujete skupo drvo. Izaberite materijal po kvalitetu površine i stabilnosti dimenzija – MDF se široko koristi. Za ekološki prihvatljiviju alternativu, razmislite o visokokvalitetnoj šperploči od nordijske smrče ili pločama za nameštaj od bora A. Izbegavajte bor nižeg kvaliteta, jer retko nudi isti kvalitet površine. Moderne drvene lajsne se obično proizvode od mekog drveta i mogu se koristiti za simulaciju tradicionalnih dizajna.
U svakom slučaju, savet je, dobro istražite period gradnje, trendove i estetiku vremena kada renovirate staru zgradu, važno je razumeti njen arhitektonski period i istoriju jer će to uticati na dizajn vašeg enterijera. Naravno, planirani radovi ne moraju verno da obnavljaju prvobitnu postavku (osim ako to nije enterijer koji je pod nekom vrstom zaštite kao spomenik), ali trebalo bi da pokušate da što doslednije odgovorite na izazov I da poštujete postojeću arhitekturu objekta. Radovi lišeni ikakvog razumevanja svog konteksta biće vrlo očigledno manje uspešni.
Ako imate neke očivane, ili sve, originalne panele netaknute, kulturno i ekološki odgovoran pristup je da radite sa tradicionalnim detaljima i da ih rekonstruišete ili samo popravite. Jednom kada su originalni građevinski elementi izgubljeni, veoma je teško zameniti ih onima sa istim standardom, čak i uz najbolje namere. Ako je vaš projekat na kojem radite lišen originalnih detalja enterijera, imate dve opcije: da vratite originalne detalje najbolje što možete, ili da napravite savremeni enterijer koji funkcioniše sa postojećom arhitekturom.
Najsigurnija opcija je istraživanje i repliciranje originalnih detalja jer postoji jasniji skup pravila kojih se treba pridržavati da bi se postigao uspešan ishod. Savremeni pristup zahteva više veštine da bi se dobio estetski dobro uklopljen prostor, ali kada se dobro osmisli može da ponudi rešenje koje savršeno odgovara savremenim zahtevima. Angažovanje arhitekte sa iskustvom u radu sa istorijskim zgradama obezbediće vam postizanje visokokvalitetnih rešenja.
Ako radite na zaštićenoj zgradi, mnoge odluke o dizajnu će biti uzete iz vaših ruku. Službenik za konzervaciju će nastojati da osigura da postojeća stolarija bude zadržana i popravljena, dok će elementi koje menjate ili popravljate morati da budu izrađeni prema originalnim specifikacijama.
Za nove anekse na stariju gradnju ili čak za potpuno novu kuću, prihvatite ono što je sada u trendu, šta je moderno. Tradicionalni paneli će izgledati neprikladno i nemaju mnogo značaja za današnje građevinske prakse.
Drvene obloge preovlađuju mnogim modernističkim kućama, a najistaknutije se vide u delima Alvara Aalta, a zatim Jorna Utzona koji su zidove obložili šperpločom i vertikalnim pločama kvadratne ivice. Frenk Lojd Rajt je često koristio drvene obloge u svojim enterijerima. Prvo, sa oplatom od punog drveta u njegovim kućama u stilu Prairie, a zatim sa pločama od šperploče u njegovim kasnijim kućama, koje su sve više dobijale modernije karakteristike. Drugi značajni primeri mogu se naći u modernim kućama sredinom veka u SAD, Velikoj Britaniji i drugim delovima zapadnog sveta.
Za održivije opcije razmislite o duglazi, sibirskom ili škotskom arišu i brezi. Svi su izuzetno izdržljivi i imaju dobru vodootpornost. Bor i smrča imaju tendenciju da se iskrive i razviju gljivice nakon dužeg kontakta sa vlagom. Hrast se može koristiti, ali je podložan mrljama od vode ako nije pravilno završen. Šperploča od breze je izuzetno gusta i dimenzionalno stabilna. Kada se završi sa tvrdim voskom ili poliuretanskim lakom na bazi vode, može izdržati visok nivo vlage.
Postoji mnogo primera drvene obloge u enterijerima današnjice dizajniranim od strane arhitekata, u modernom dizajnu kuće. Šperploča je često popularan izbor, ali ponekad arhitekta ili naručilac zahteva baš korišćenje čvrste obloge.
Prilikom postavljanja drvenih obloga važno je osigurati poštovanje propisa protiv požara. Oplata niskog nivoa postavljena na postojeće zidne obloge generalno ne zahteva nikakav poseban tretman. Međutim, paneli pune visine će možda morati da budu otporni na vatru, posebno ako je to jedina unutrašnja obloga. Drvo se može zaštititi vatrootpornim lakovima.
Drvo odlično dopunjuje industrijske završne obrade kao što je beton. Ako imate betonske radne ploče ili podove, prozirno lakirano ili voskom nauljeno drvo će uneti toplinu i uspostaviti manje strog, više kućni unutrašnji prostor. Drvene obloge mogu biti deo visoko estetski koncipiranog prostora kao dopuna veoma popularnom brutalističkom stolu, posebno na ovom prostoru tokom socijalističkog perioda druge polovine 20.veka. Beton u kombinaciji sa drvetom je nešto što može da bude genijalno arhitektonsko rešenje ako pronađete pravog arhitektu i izvođača radova.
Zidne obloge mogu se koristiti u dnevnim boravcima, kupatilu (ovde je potrebno imati mnogo vise znanja kada je u pitanju vrsta drveta zbog vlage) ali i u kuhinjama što takođe zahteva da se posebno obrati pažnja na vrstu drveta kao i na profilaciju ploča i detalja zbog održavanja higijene i čišćenja. Takođe i estetika je veoma važna jer zidne obloge bi trebalo da odgovaraju kuhinjskim jedinicama za integrisani ukupni izgled. Ako ste ofarbali vrata, postavite farbane zidne obloge u odgovarajuću ili komplementarnu boju. Drvo ne bi trebalo da se postavlja pored sudopera jer će kontakt sa vodom izazvati deformisanje i cepanje obloge. Takođe nije idealan za splashbacks. Pločice i drugi izdržljivi materijali su prikladniji.
Tokom 20. veka drvene obloge su išle u korak sa vremenom, a mnogi popularni novi trendovi dizajna su neverovatno estetski zanimljivi. Vaše drvene zidne obloge i njihov dizajn više ne moraju ni da izgledaju kao drvo. Danas mogu da se kreiraju veoma složeni dizajnirani paterni od pločastog materijala koji se lako instaliraju iI koji upotpunjuju celokupni moderni dizajn prostora.
Pogledajte šta je sve moguće uraditi samo sa drvenim oblogama u savremenoj arhitekturi, od geometrijskih panela, reljefnih ploča koje se postavljaju kao estetski akcenat u modernom prostoru do primera dizajna koji ima skoro skupturalni efekat u prostoru. Za savremenu kulturu gradnje i za zidne obloge danas samo je nebo granica.